Побуна која је 1900. године настала у кинеском народу назива се Боксерски устанак. Овај назив је последица неадекватног превода друштвеног покрета Друштво праведне хармоније, тако да се паралелно користи и назив Ихетуански устанак.
Побуњеници су били Хан Кинези, који су свој гнев усмерили према хришћанским мисионарима и кинеским преобраћеницима у хришћанство имајући за циљ протеривање свих Европљана, Јапанаца и осталих странаца који су дошли у Кину, а које су Кинези једним именом називали страним ђаволима или фан гуај лоу. Врхунац њиховог екстремизма догодио се у лето 1900. године, јуна месеца, када су од царице затражили да протера или ликвидира све странце и преобраћенике у хришћанство сматрајући их директним кривцима за кинеско национално понижење и беду обичног народа.
У оквиру боксерске организације (Организација Праведне и хармоничне песнице) били су присутни разни појединци из различитих друштвених кругова, било је и мушкараца и жена, чак и старије деце и старих особа, као и ратничке школе, удружења и верске секте. Формирана је у унутрашњим деловима северне обалске провинције Шандонг, дуго познате по социјалним немирима, верским сектама и борилачким друштвима.
Боксерски устанак убрзао је слом династије Ћинг и реформе кинеског друштва, ојачао мишљење интелектуалаца да је могуће супротстављање западним силама, али је с друге стране и допринео усвајању неких западних идеја попут републиканства и социјализма.