Предавање Данила Копривице на тему „Суочавање с прошлошћу: Досије Кмери“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Данила Копривице на тему „Суочавање с прошлошћу: Досије Кмери“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Данила Копривице на тему „Суочавање с прошлошћу: Досије Кмери“ ( 18. 3. 2021. ) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Прича о идеолошком и хуманом сумраку кмерског народа, који је од великог Кмерског царства дошао до Поља смрти Пола Пота, јесте прича из не тако давне прошлости Камбоџе, земље која је била и остала изван посебног интересовања западне политичке перцепције.

  • -Ово је трагична прича о идеолошкој аутодеструкцији становника Камбоџе. Посвећена је и крајње лицемерном држању готово свих великих сила из периода седамдесетих. До терора Црвених Кмера тешко да би дошло да није било вишегодишњих ратних разарања током Вијетнамског рата, који се у почетку често преносио на територију саме Камбоџе – истакао је Копривица на почетку предавања.

Камбоџански геноцид који су починили Црвени Кмери од 1975. до 1979. године за време постојања државне творевине назване Демократска Кампућија по многима је заправо „најчистији геноцид из периода Хладног рата“. Власт Црвених Кмера трајала је нешто дуже од  три године али и то је било довољно да се изазове смрт око четвртине становника Камбоџе. Током овог аутогеноцида страдало је око два милиона људи од глади, прекомерног рада и тортуре. Под паролом „Све што је труло, мора бити одстрањено“ проглашена је нулта година и почетак друштвеног прочишћења.

Терор Црвених Кмера је окончан након сукоба с Вијетнамом, уласком вијетнамске војске у Пном Пен 7. 1. 1975. године. 1979. донесен је Закон по коме се вођама Црвених Кмера може судити за геноцид. Суђено им је у одсуству али иако су осуђени на смрт, казна никада није  извршена. 2018. године изречене су две пресуде доживотног затвора због учешћа у геноциду и једна због нечовечног поступања.

  • -„Историја се не понавља, али се често римује.“ Учимо се читању знакова крај историјског пута. Ништа се не дешава без прошлости – закључио је Копривица на самом крају, наводећи да причу о Камбоџи и Црвеним Кмерима потоње генерације не смеју заборавити и да свет „малих земаља и малих народа“ може много научити из кмерског искуства.