Четрдесет пета Зелена дебата је седма сесија серијала „Суочавање са прошлошћу – искуства демократских друштава“. Посвећена је сведочанствима из историје „империје у којој сунце никада не залази“.
Ово није прва прилика да говоримо о британској империји. Досад смо је спомињали као земљу чија јавност је дала одлучујући допринос престанку терора над становницима Белгијског Конга и као земљу чија је војска донела слободу окупираној Етиопији у Другом светском рату. Али, бавили смо се и последицама друштвених и нуклеараних експеримената у Аустралији, чије жртве су били Абориџини.
Овај пут фокус је на три историјске приче из периода колонијалне управе на просторима Британске Индије. Временски лоциране у двадесетом веку, говоре о могућој манипулацији са кризама глади и њиховим милионским жртвама, о кабинетском успостављању државних и етничких граница који је изазвао велике друштвене потресе и о једном немилом догађају из 1919. године.
Посебну пажњу посветили смо масакру у Амритсару (1919), чије су друштвене последице одлична илустрација онога што желимо рећи целим серијалом.