Предавање др Александре Колаковић „Андре Шерадам (1871–1948) о Хабзбуршкој монархији, Балкану и Србима” на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Александре Колаковић на тему „Андре Шерадам (1871–1948) о Хабзбуршкој монархији, Балкану и Србима” (29. 3. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

У новој трибини о француско-српским односима, др Александра Колаковић осветљава лик и дело Андреа Шерадама захваљујући ком је светска јавност била упозната са положајем Словена у Хабзбуршкој монархији и на Балкану. Шерадам је дао значајне геополитичке анализе које су се показале као веома корисне за политичаре и дипломате тог доба. Генерација којој је припадао јесте она која је стасавала након великог националног пораза Француске, те су интересовања младих интелектуалаца, васпитаваних да буду „грађани патриоте“, била усмерена ка анализи спољнополитичког положаја земље, сагледавања могућности њеног даљег развоја и идеји реванша. Шерадама су савременици описивали као антигерманисту, антисемиту и антисоцијалисту, док су политичари у њему препознали бонапартисту. Како др Колаковић наводи, Шерадам је своје ставове градио не само преко школовања, пријатељстава и политичког живота, већ је то чинио и током својих истраживачких путовања. Његова прва интересовања тицала су се Хабзбуршке монархије и моћи Немачке, а касније је у складу са спознајом догађаја, појава и процеса у своје анализе укључио и балканске Словене.

Након књига Европа и аустријско питање током 19. века; Немачка, Француска и аустријско питање, Шерадам пише и дело Источно питање, Македонија, Багдадска железница, где је политичким питањима придружио економске аспекте продора Немачке на Исток. Др Колаковић истиче како је он први међу француским интелектуалцима скренуо пажњу на питања ширења пангерманизма и указао на потенцијалну опасност стварања жаришта на Балкану. Догађаји на европским територијама Османског царства и питање Балкана, као и аустроугарске претензије на поменутом простору, постали су неизоставни део његових анализа. Захваљујући одличном познавању међународних односа али и уз контакте које је успоставио најпре са Гргуром Јакшићем а потом и са Светиславом Симићем и Миленком Веснићем, Шерадам се заинтересовао и за Краљевину Србију. Кроз своје бројне текстове Шерадам је био и творац тезе да се све државе морају јаче зближити са Русијом и балканским државама зарад спречавања германске експанзије и очувања европског мира.