Предавање др Александре Колаковић на тему „Ернест Дени (1849–1921), највећи пријатељ Словена“ ( 25. 3. 2021 ) можете погледати на нашем Jутјуб каналу.
Проф. др Александра Колаковић одржала је предавање поводом 100. годишњице смрти Ернеста Денија (1849–1921), историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена, а од 1912. године био је и члан Српске академије наука. Сматрао је да Јужни Словени морају да задрже своју индивидуалност и не уроне у Руску империју, заступајући тезу „Панславизам, да, али не панрусизам“.
Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Дени је први пут посетио Србију још 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину.
У време анексије Босне и Херцеговине, Ернест Дени је схватио опасност која је Србији претила од Аустроугарске. Заједно са Албером Малеом, Огистом Говеном, Емилом Оманом и једном неформалном групом француских интелектуалаца, преко штампе и предавања против Аустроугарске подржао је Србију и Србе. 1908. године Дени иницира развој културне и научне сарадње Француске са словенским народима. Тада је основано француско-словенско удружење у Паризу, чиме је први пут организована сарадња Француза и свих словенских народа на институционалним основама. Током Првог светског рата одбрана чешке и југословенске идеје била је у средишту његових активности. У својој кући у Паризу основао L’Institut d’Etudes slaves (Институт за словенске студије) и часопис Le Monde Slave (Словенски свет). У време Првог светског рата Дени је написао књигу La grande Serbie (Велика Србија), која је панегирик српској историји и победама.
Међу српским интелектуалцима владало је велико поштовање према личности и делу Ернеста Денија и назван је „највећим пријатељем Словена на Западу“.
