Предавање др Александре Колаковић на тему „Француски модел државе и друштва: перспектива српских интелектуалаца на прелазу из 19. у 20. век (други део)“ (22. 10. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Поразом 1871. године Француска је изгубила положај у међународним односима и политички ослабила. Међутим, Париз је и даље остао престоница културе, а француска нација симбол слободе за народе Европе. Посебно су француска уметност и књижевност имале свој култ обожавања и моде. Ове перцепције Француске присутне су и код српских благодејанаца – стипендиста српске владе који су један део или цело школовање провели на француским универзитетима. Током свог боравка у Паризу и другим градовима у Француској стекли су не само знања, већ и животне навике, контакте и везе, што је потом обележило не само њихове личне животне путеве, већ и процес модернизације Србије. Након повратка у отаџбину изграђују државне и друштвене институције по узору на Француску, а појединци и у свакодневни живот преносе навике које су стекли у Француској.
У другом делу трибине кроз економске и војне примере преузимања француских установа и пракси осветљавају се и објашњавају начини на које су српски интелектуалци разумели и прихватали француски друштвени модел и начин функционисања државе.
„Узимање зајмова, окретање српског тржишта ка Француској, посебно од Царинског рата, које је можда најсликовитије изражено преко једног рекламног огласа са поруком: ‘Рат Аустрији! Нећемо више да продајемо Бечки Калодонт – већ: Париски Салодонт‘ и оснивање Француско-српске банке 1910. године сведоче о томе да је француски утицај у Србији на почетку друге деценије 20. века био знатно снажнији него само две деценије раније“, истакла је Колаковић.