Предавање обухвата период политичке емиграције у Француској након 1945. године и часопис „Наша реч“ који Српска демократска задруга „Ослобођење“ из Париза објављује од 1. јануара 1948. године. Процена новог режима у Југославији била је да је број југословенских емиграната износио око 1–1,5 милиона људи. Политичку емиграцију чинило је свега 70 до 100 хиљада, односно не више од 10%, док је већина припадала категорији економских емиграната. Док је нови комунистички режим учвршћивао своју власт, у исто време из земље су одлазили они који су припадали грађанским партијама, интелектуалци познати пре рата или део припадника четничког покрета, као и они који су били за династију Карађорђевић и Запад. После Другог светског рата, противници комунистичког режима су емигрирали у Француску, а од шездесетих година појачано је присуство и радничке емиграције из Југославије. Отуда и потреба за штампањем часописа у Француској, од којих је најдуже публикован управо часопис „Наша реч“, све до 1990. године. Упоредо са њим српска јавност у Француској читала је и „Српски глас“, „Глас српске земљорадничке омладине“, „Глас српског народа“, „Сељачка демократија“ и „Слободна трибина“.
Данас знамо да је аутентичност појаве овог часописа и емиграната окупљених око њега и „Ослобођења“ омогућила да спознамо догађаје, процесе и појаве, као и личности, из српске и југословенске историје и посебно емиграције након 1945. године на један свеообухватнији и нов начин.