Предавање др Александре Колаковић „Председнички избори у Француској 2022. године“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Александре Колаковић „Председнички избори у Француској 2022. године“ (20. 4. 2022) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.

Изузетно актуелној теми, као што су најновији председнички избори у Француској, др Александра Колаковић посветила је ново предавање у оквиру трибинског програма КЦНС. Др Колаковић је истакла да је важно упознати се с кандидатима, њиховим идејама и програмима које су осмислили и понудили својим грађанима. Нарочито је значајно сагледати њихов однос према актуелним политичким и геополитичким темама. Ови председнички избори, иако унеколико подсећају на прошле што се тиче најбоље позиционираних кандидата када је реч о гласовима, интересантни су и по томе што се снажно присуство жена у политичком животу Француске потврдило на изборној листи. Анализирајући сваког од кандидата, др Колаковић истиче особености њихових кампања, али и историју политичког живота, указујући на специфичности и идеје које су претрпеле значајније промене. Емануел Макрон, који према предикцијама има веће шансе за победу, у ову је кампању, што је необично, кренуо касно – само неколико дана пред изборе, када му је и популарност опала, због чега је почео да се бави питањима која су од изузетне важности за Француску. На примеру Марин ле Пен уочава се видљива промена реторике, што је резултат постепеног омекшавања у ставовима како би се приближила бирачима који нису крајња десница.

Реч је о жени која је била рангирана као други најутицајнији посланик у Европском парламенту 2016. године, а више пута је улазила у круг 100 најутицајнијих жена или људи на свету, између осталог по мишљењу Тајм магазина чак два пута – 2011. и 2015. године. Она је у кампањи 2022. нудила пакете социјалне и економске помоћи, али се осврнула и на ЕУ и Русију, при чему је осудила санкције, али и рат у Украјини, те је изјавила да би Русија, када се рат заврши, могла опет бити савезник Француске. Др Колаковић је представила и остале кандидате, од којих је нарочиту пажњу посветила представнику крајње левице Меланшону, који је освојио 22 процента гласова и новинару и писцу Земуру, члану крајње деснице – посве интригантној фигури због ставова о емиграционој политици и француском националном идентитету. Др Колаковић наводи да је реч о неизвесним изборима на којима ће бити одлучено да ли ће Француска остати на путу који трасира Макрон, или ће се определити за нову агенду чији је представник Марин ле Пен.