Предавање др Александре Колаковић на тему „Српске перцепције Русије и Француске у вртлогу Великог рата” (25. 11. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На трагу досадашњих ауторкиних предавања нова трибина др Александре Колаковић има за циљ да представи српске перцепције Русије и Француске у годинама Првог светског рата и одговори на питање како су се оне формирале и обликовале, све време у фокусу имајући проблем југословенства. Како је раније већ било речи о руским и француским сликама Србије с краја XIX и почетка ХХ века, ово предавање природно се надовезује и тематизује поменуте представе у кључу „полазних тачака за дипломатске акције и у току Великог ратаˮ. Као релевантне изворе за истраживање ове теме др Колаковић наводи часописе Дело и Српски књижевни гласник, настале по угледу на француски образац часописа и концентрисане, поред културних и књижевних, и на неке политичке феномене.
Српска перцепција Русије темељи се на вишевековној везаности за њу као за велику православну заштитиницу, али и на одржавању српске усмерености на руски политички чинилац, што је у овом периоду наглашено у раду Николе Пашића и радикала. Тако се Русија указује као важан духовни и политички предложак Србији. Везе са Француском надасве су културног карактера, услед деловања српских интелектуалаца окупљених око Богдана Поповића и Јована Скерлића. Сам Скерлић је, како др Колаковић цитира, на једном месту рекао да се „српски књижевни стил успешно преображава према великом француском узоруˮ. Поред истакнутих контаката и веза не смеју се занемарити оне које су друштвено-историјски кодиране. Сарајевски атентат и аустроугарски ултиматум опредељују и краља Петра I и престолонаследника Александра на окретање Русији, у чију заштиту су полагане велике наде. Зато др Колаковић анализира ратне године хронолошким редом, трагајући за индикативним српским перцепцијама о савезничким земљама. У догађајима који су претходили формирању Солунског фронта, као и након њега, кретало се између великих и испуњених очекивања са једне, и изневерених очекивања са друге стране, да би све, на крају, резултирало преовлађујућом свести о указаној помоћи и Русије и Француске, те култом захвалности и трајним траговима друштвеног памћења. Поред овог општег погледа на српску перцепцију Русије и Француске у годинама Великог рата, др Колаковић нуди и нарочит осврт на феномен југословенског питања и на имплементирање пропаганде у научни дискурс оног времена када је међу интелектуалцима увелико препознат потенцијал за реализацију југословенске идеје.
