Предавање др Бориса Стојковског на тему „Иларион Руварац и критичко проучавање средњег века” (26. 4. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Јован Руварац, по замонашењу у манастиру Крушедол – Иларион, српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академик, сматра се једним од зачетника критичког правца у српској историографији.
Руварчев историографски рад представља период борбе за критичку историографију у српској науци. Овај правац је на крају и превладао. Иларион Руварац заступао је став да без великог броја објављених и критички обрађених извора и нема историје. Током читавог радног века трагао је за изворима за српску историју и критички их објављивао, насупрот романтичарској струји са којом се сукобио пре свега на пољу проучавања средњовековне српске историје. Предност критичких историографа било је велико стручно образовање, које представници романтичарског правца углавном нису имали. Прихвативши став Леополда фон Ранкеа да прошлост треба приказивати онаквом каква је била, без сопственог улепшавања и домишљања, Руварац у бројним расправама доказује да се народне епске песме не могу узети као извор за догађаје о којима певају, док су романтичари епску поезију сматрали ауторитетом највише историјске вредности.