Предавање др Бориса Стојковског на тему „Маричка битка. Поглед 650 година касније“ ( 23. 3. 2021 ) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У оквиру обележавања великих годишњица које се прослављају 2021. године, проф. др Борис Стојковски говорио је о Маричкој бици, знаменитом српско-турском сукобу из 1371. године. Као што је добро познато, у Маричкој бици Турцима су се супротставила два најугледнија српска великаша тога доба ‒ браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Успон породице Мрњавчевић је уследио у време српског краља (1331‒1346) и цара Стефана Душана (1346‒1355). Први извори који наводе њихово презиме Мрњавчевић су Руварчев родослов и Краљевство Словена односно Il Regno degli Slavi Мавра Орбина.
Најмоћнији српски феудалац у доба последњег Немањића постао је Вукашин Мрњавчевић који се крунисао као краљ 1365. године, када је постао и царев савладар с могућим намерама да заснује нову династију након цареве смрти. Вукашинов брат био је такође врло моћан српски феудалац деспот Јован Угљеша, господар Сера. Оба брата су управљала великим делом Македоније.
Продор Турака у јужне крајеве српског царства довео је до сукоба српске и турске војске на Черномену, близу Марице, 26. септембра 1371. године. Ноћни препад османске војске је означио крај владавине браће Мрњавчевић. И Вукашин и Угљеша су погинули, а српска војска је доживела праву катастрофу.
Последице Маричке битке су биле бројне. Византија је постала вазална држава Османског царства, што то је без сумње највећа и најтежа последица битке, уз чињеницу да је и Марко Мрњавчевић (Краљевић), Вукашинов син, постао турски вазал.
