Предавање др Бориса Стојковског на тему „Мухамед и настанак ислама. 1400 година хиџре“ (18. 3. 2022) можете погледати на Јутјуб каналу.
Два веома важна повода утицала су на избор овомесечне трибине др Бориса Стојковског. Први је „једна од најважнијих годишњица 2022. у светским размерама“ – 1400 година од хиџре, Мухамедовог преласка из Меке у Медину, односно – 1400 година од тренутка у ком су муслимани почели да рачунају време. Други је Норуз, иранска нова година, која ће наступити с почетком пролећа – дан који је попримио карактер исламског верског празника, и који се, осим у Ирану, слави и у Пакистану, Азербејџану, деловима Ирака и Турске. На настајање „треће најмлађе монотеистичке религије“ утицао је низ фактора, попут географије и климе Арабијског полуострва, што др Стојковски илуструје низом примера који сведоче у корист тези да је постојала потреба за другачијом организацијом живота. Када је реч о реконструкцији Пророковог пута и деловања, др Стојковски напомиње да је најважније сведочанство Кур’ан – као истовремено историјски и религиозни спис, али и извор за свакодневни живот. Како разлучити писане изворе и муслиманску традицију – једно је од питања на које одговара др Стојковски, наводећи да савремена наука упозорава на то да је традиција могла бити измишљана зарад обликовања правних норми, те да су историјски догађаји често прилагођавани таквом наративу.
До информација о пореклу и младости Мухамедовој, чије се име може превести као „онај који је хваљен“, могуће је доћи посредством извора као што је Ибн Исхаково дело „Пророкова биографија“, које је сачувано само у редакцијама. Често се као веома важан тренутак у његовом животу помиње сусрет са монахом Бахиром, који му је прорекао да ће бити велики човек. Др Стојковски наводи и друге важне детаље из Мухамедовог живота, попут бављења трговином, упознавања са Хатиџом – „једином која је Пророку подарила децу“, полагања црног камена у Каби. Он указује на околности које су условиле настанак нове вере и на проблеме с којима се учење суочавало на самим почецима. Када су се сви муслимани иселили из Меке почела је да се формира исламска заједница, чији је календар био покретни, лунарни. Битка на Бадру 624. године сматра се првом победом ислама над неверницима. Шест година касније, када је Мухамед освојио Меку и срушио идоле, и Мека је прихватила ислам у компромису којим је Мухамед прихватио Кабу.
