Предавање др Бориса Стојковског на тему „Средњовековно српско културно-историјско наслеђе Косова и Метохије“ (22. 10. 2020) можете погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Јужна српска покрајина Косово и Метохија представља подручје изузетно богато различитим материјалним и нематеријалним споменицима културе. Поред културно-историјских тековина које датирају још из античког и византијског времена, убедљиво је највише оних који припадају српском народу и његовом наслеђу. Најдоминантније и најприсутније је православно културно наслеђе, мада на Косову и Метохији затичемо и католичке и османске споменике културе. Сакрално наслеђе је најзначајније, иако није једино. Сваки педаљ јужне покрајине обележен је неком од српских светиња. Најпознатији су свакако српски средњовековни манастири, од којих је један значајан део препознат и као светска културна баштина и налази се под заштитом Унеска. Говорећи о значају српских средњовековних манастира, Стојковски је посебно истакао Жичу, Грачаницу, Високе Дечане, комплекс манастира који припадају Пећкој патријаршији. Манастир Високи Дечани, задужбина краља Уроша III, упамћеног као Стефан Дечански, један је од најживописнијих манастира, уз Сопоћане. Дечани представљају најзначајнији пример фрескосликарства, са чак три стотине шездесет и пет фресака.
Важно је поменути и књижевно рукописно наслеђе (Дечанска хрисовуља, Римски патерик, преко две стотине рукописа само у Дечанима…), јер српско културно наслеђе обухвата и језик и књижевност једнако колико и споменике.
Поред сакралних објеката важно сведочанство je и велики број значајних тврђава које, иако су током векова мењале господаре, у највећој мери су потеклe управо од руку српских владара и феудалне господе. Тврђаве су такође сведоци времена – Вучитрн, Звечан, Прилепац, Призренац, Ново Брдо… Један од најзначајнијих и најлепших српских градова је Призрен, важан још од времена Византије. У њему се налази храм Богородице Љевишке, грађен почетком 14. века, такође под заштитом Унеска.
Сво ово наслеђе најбољи је доказ етничке, културне и духовне припадности целокупног Косова и Метохије.