На почетку овомесечне трибине др Горан Васин указује на чињеницу да је положај српске цркве у 19. веку од великог значаја за решавање српског питања, не само кроз цео 19. век него уопште. Српска црква и српски народ нераскидива су и јединствена целина јер у моментима када више није било српске средњовековне државе, Срби су од институција имали једино своје цркве. Захваљујући СПЦ они су преживели најтежа времена у својој нововековној историји и зато кроз положај цркве гледамо и положај Срба кроз турбулентни 19. век, у коме ће велике силе, пре свега Аустрија и Османска царевина, покушавати да кроз црквено питање врше притисак на Србе и да онемогуће, на неки начин, успешно решавање српског питања. Посебно турбулентни процеси били су после револуције 1848. године издвајањем Румунске митрополије из састава Карловачке митрополије, питања епархије Далматинске и Буковинске, решавања статуса српских епархија у Босни и Херцеговини и дешавања у Краљевини Србији сменом митрополита Михаила.