Прву од две трибине др Горан Васин отвара чињеницама о српском питању у политици великих сила које су представљале важну тему српске историје 19. века, а и много шире зато што процеси започети тада, у мањој или већој мери, присутни и у политици великих сила данас када је у питању Балкан или југоисточна Европа. Аустрија и Русија биле су највише заинтересоване за решавање српског питања у првој половини 19. века, а од 1830. године на сцену ступа и Велика Британија. Тежак и трновит пут који су устаници започели Првим и Другим устанком дао је резултате кроз аутономну Кнежевину за коју се борио кнез Милош Обреновић 1848–1849. Васин наглашава да су Срби у Монархији највећу помоћ добили од стране Кнежевине Србије, као и што ће током устанака Срби из монархије помагати устаничку државу. Када је реч о великим силама, аутор издваја два кључна момента, један је Грчки устанак а други је Кримски рат који ће одредити односе Русије, Аустрије и Велике Британије и на тај начин све до 1878. године, до Берлинског конгреса, кључно утицати на решавање Српског питања.
На крају, Васин закључује да је српско питање дуги низ година решавано одмереном и обазривом спољном политиком Србије, која је дала озбиљне резултате, док су велике силе на сваки начин покушале да заштите своје интересе и ту се огледа величина и успех политике Кнежевине, а касније 1882. Краљевине Србије.