Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „Кипар – од подељеног острва до ЕУ чланства, II део“ на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „Кипар – од подељеног острва до ЕУ чланства, II део“ (22. 5. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

На почетку другог дела трибине о Кипру др Јелена Тодоровић Лазић указује на чињеницу да је Европска унија, а пре ње Европска заједница, показала значајно интересовање за решавање кипарског проблема. Кипар је повезан с Унијом кроз Споразум о придруживању из 1972. године, а одлучујућу улогу у одређивању овог посебног интереса и бриге Уније имала је локација Кипра – чија је стабилност од великог значаја за ЕУ.  Др Тодоровић Лазић наводи да је након турске војне инвазије на Кипар 1974. године девет министара иностраних послова ЕЕЗ дало саопштење у ком позивају стране да ефективно примењују прекид ватре, да у потпуности сарађују са снагама УН за очување мира у обављању њихове мисије и да раде на обнављању уставног поретка на Кипру. Озбиљно забринути због положаја избеглица које су бежале са територије Кипра окупиране од стране турске војске, министри спољних послова деветорке одлучили су да одобре хитну новчану и помоћ у храни. Приступање Грчке Европској заједници 1981. довело је до активније политике Заједнице према кипарском проблему, с циљем интензивирања напора за постизање преговарачког решења у оквиру УН-а.

Др Тодоровић Лазић истиче да су министри који су се састајали у оквиру Европске политичке сарадње помно пратили дешавања на Кипру и напоре генералног секретара УН да промовише решење, активно их подстичући. Када је 1985. режим у окупираном делу Кипра наставио с организовањем „председничких избора“, десеторица су објавила саопштење у којем су поновили „да не признају ʼТурску Републику Северни Кипарʼ и стога не би признали никакав ʼуставниʼ развој на Северном Кипру“. Ананов план, познат и као план поновног уједињења Кипра, био је предлог Уједињених нација за решавање спора између јужног и северног дела острва. У историјском извештају „Агенда 2000: Изазов проширења“ који садржи коначне препоруке о приступним преговорима, Комисија се бавила и Кипром и кипарским проблемом. Отварање приступних преговора 1998. додатно је повећало укључивање Уније у напоре за решавање кипарског проблема – став Уније био је да иако је пожељно да уједињен Кипар приступи Унији, решење кипарског проблема не представља предуслов за приступање.