Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „Мађарска и ЕУ (2004–2024)“ (24. 10. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Мађарска се придружила Европској унији 2004. године. Од тада је земља остала нето прималац структурне помоћи ЕУ све до 2022, када је Брисел повукао буџетска средства због питања владавине права. Инфраструктурни пројекти су у почетку били главна подручја улагања, али су временом екологија, заштита климе, енергетска транзиција и цивилно друштво играли све важнију улогу. 2008. године, када се Мађарска суочила са претњом банкрота под социјалистичком владом Ференца Ђурчана, ЕУ јој је притекла у помоћ. Да би се спречио банкрот, ЕУ, МMФ и Светска банка саставили су пакет спаса од преко 25 милијарди евра. Спроведен строги програм штедње у социјалној потрошњи, што је озбиљно утицало на становништво.
Прекретница у односима ЕУ и Мађарске догодила се 2010. године када је конзервативна партија Фидес Виктора Орбана победила на изборима двотрећинском већином. Премијер Орбан је у својој предизборној кампањи оспорио пројекат „све ближе заједнице”, истичући конзервативне погледе на породицу, национални суверенитет и националну културу кроз слоган „Мађарска пре свега“. Убрзо је раскинуо споразум о спасавању са ЕУ и ММФ, те почео да враћа примљену помоћ. ЕУ је у почетку веровала да се Орбан неће усудити да испуни своја изборна обећања, што се показало као велика грешка.