Предавање др Јелене Тодоровић Лазић „ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ САВЕТА МИНИСТАРА ЕУ: ОД РИМСКОГ ДО ЛИСАБОНСКОГ УГОВОРА“ (28. 4. 2022) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
За разлику од прошломесечне трибине на којој је било речи о улози и обавезама Председавајућег Савета министара ЕУ, ново излагање др Јелене Тодоровић Лазић усмерено је на историјат и деловања ове институције од Римског уговора, када је уведена. У почетним годинама Председавајући није имао много посла, али је његова улога расла у складу са усложњавањем Савета који је добијао нове секторске савете, комитете и радне групе. У прве две деценије европских интеграција, Председавајући је функционисао по принципима ротације и симетрије. Др Тодоровић Лазић наводи да су одређене измене, попут модификованог трајања мандата Председавајућих како би се завршили одређени сложени преговори, уведене у ротирајући систем, али да се тиме у питање нису доводили функционални принципи. Прве ревизије правила десиле су се 1986. године, када је развијена нова формула ротације која је комбиновала абецедни и параабецедни систем.
Члан 203 Уговора из Мастрихта значајно је измењен када су ЕУ приступиле Аустрија, Финска и Шведска 1995. године. Нови поредак ротације од тада се заснива на политичким критеријумима – „велика“ држава је увек у Тројци која Унију представља на међународној сцени. Као значајне дискусије о реформи председавања Саветом, др Тодоровић Лазић наводи два извештаја – Тиндемансов из 1975, којим је предложено да се период на челу продужи на годину дана и да се пружи могућност да једној држави или особи буду поверени одређени посебни задаци, и извештај Три мудраца из 1979. године, који је препоручивао формализовање задатака Председавајућег како би свака земља била под већим притиском да испуни очекивања.
