Предавање др Јелене Тодоровић Лазић „Животна средина и климатске промене – где је Србија данас?“ (24. 8. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У преговорима са ЕУ Србија је крајем прошле године отворила кластер 4 – Зелена агенда и одржива повезаност, у оквиру ког је и некадашње Поглавље 27 – Животна средина и климатске промене. То је, како др Јелена Тодоровић Лазић напомиње, добар знак, али како реч о најкомплекснијем и најскупљем од свих поглавља, јасно је да ће пут до коначног усклађивања у овој области бити прилично дугачак. Поглавље 27 обухвата следеће области: хоризонтално законодавство, квалитет ваздуха, управљање отпадом, квалитет воде, заштита природе, индустријско загађење и процена ризика, хемикалије, бука, цивилна заштита и климатске промене. Када је реч о Поглављу 27, ЕУ у Србији детектује известан ниво припремљености у области животне средине и климатских промена. Напредак је, како др Тодоровић Лазић наводи, био ограничен током извештајног периода, али остале прошлогодишње препоруке и даље важе. Србија је у великој мери повећала улагања у заштиту животне средине, али Зелени фонд још увек није у потпуности заживео.
Др Тодоровић Лазић истиче да је у области хоризонталног законодавства Србија постигла висок ниво усклађености са правним тековинама ЕУ, али би требало побољшати административне капацитете на централном и локалном нивоу, што укључује рад инспекција и правосудних органа. Важно је побољшати спровођење процена утицаја на животну средину, а као илустрацију ове тврдње др Тодоровић Лазић наводи пројекат Јадар за који су потребне додатне стратешке процене у овом домену. Један од највећих проблема у области животне средине у Србији су депоније и рециклажа – према захтевима ЕУ, комунални отпад који се одлаже на депоније требало би да износи свега 10 одсто, а стопа рециклаже да се повећа на 65 одсто – у Србији је током 2020. на депоније одложено 80 процената отпада, док се тренутно рециклира свега 15,45 процената. Свеобухватан и озбиљан посао је пред нама, закључује др Тодоровић Лазић, и наводи како је важна и промоција „зелених“ решења за мобилност на локалном нивоу.
