Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Богдан Дунђерски” (4. 3. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Богдан Дунђерски био је српски велепоседник, народни посланик и добротвор. Потекао је из другог брака Александра (Шандора) Дунђерског, најстаријег сина чувеног Гедеона, финансијског родоначелника познате војвођанске породице Дунђерски. Богдан је рођен у Србобрану 1861, а умро је у Бечеју 1. новембра 1943. године.
После завршена четири разреда средње школе, завршио је Пољопривредну школу у Бечу. Стекао је солидно образовање и научио немачки језик, што је уз породични трговачки ген било довољно да удвостручи наслеђено имање. Имао је велике поседе у Србобрану и Старом Бечеју. Подигао је дворац код Старог Бечеја, са капелом, у којој је његов пријатељ Урош Предић насликао иконе, а Ђорђе Јовановић израдио у барељефу Богданов лик и лик Уроша Предића. Био је образован, отмен и самоуверен, али и велики боем. С једнаком страшћу је волео коње, вино, лепе жене и своју отаџбину. Поштовао је уметност и подржавао је донацијама, а радо је куповао у Бечу и другим европским престоницама вредне примерке којима је улепшао свој дворац. Створио је једну од највећих и најславнијих ергела коња, највећу у тадашњој Аустроугарској, са око 1400 грла. Своје имање је завештао Матици српској као залог за стицање знања будућим генерацијама.
