Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Дунђерскиˮ (3. 2. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Историју породице Дунђерски могуће је сагледати, на првом месту, кроз призму политичких процеса и политичке историје Срба у 19. веку на подручју данашње Војводине. Како др Милош Савин наводи, животи појединих чланова имали су ефекта на друштвени и политички развој ових простора, али општа прича о њима довољна је да се успоставе тек основне црте о значају саме породице. Дунђерски функционишу као породична задруга све до 1883, а две године након тога у Угарској долази до потпуне забране породичних задруга. Иако је, како др Савин истиче, реч о тешком хијерархијском систему, „кошници у којој се деспотски владало“, Срби су се залагали за то да породична задруга ипак не буде укинута. Он наглашава да су о породици Дунђерски из различитих перспектива значајна сведочанства оставили аутори попут Весне Димитријевић, Љубише Николина, Трива Милитара и других. Полазишна тачка свих истраживања јесте порекло породице, будући да о овој теми постоји већи број предања.
Извесно је то да је крајем 18. и почетком 19. века у Сентомашу, односно, Србобрану живео Аврам Дунђерски, традиционални војвођански сељак, који је синовима Гедеону и Нестору оставио 60 јутара земље. Потомци су радили на увећању поседа – бавили су се земљорадњом и продајом стоке, а током 1849. и великог сукоба код Србобрана 32 члана породице Дунђерски изгубила су животе, а преживели, након повратка на згаришта, почели су да негују култ земље – шта год да се деси, она остаје. Генерације ове значајне и истовремено контроверзне породице активно су учествовале у друштвеном и политичком животу земље, а неки од чланова остали су познати као пионири у прихватању модерних тенденција, попут Ђорђа, који је био први познати српски тенисер и учесник на Дејвис купу.