Предавање др Милоша Савина на тему „Хајдуци и буне у Војводини почетком XIX века“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Милоша Савина на тему „Хајдуци и буне у Војводини почетком XIX века“ (20. 4. 2022) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС. Неколико значајних догађаја, феномена који су запамћени али нису имали велики утицај на простору Војводине почетком 19. века, тема су најновије трибине др Милоша Савина. Хајдучија је на овим просторима опстајала од 1720. године када су Турци сузбијени из Баната, па све до краја Првог светског рата, када је убијен чувени хајдук Маријаш, који је са групом дезертера „оперисао“ на простору од Тисе до Темишвара. Сузбијање Турака јужно од Саве и Дунава утицало је на реструктурирање односа у Војводини, када је дошло до померања и укидања одређених граница. Из једног таквог граничног места био је и познати хајдук Лазар Добрић, познатији као Лаза Харамбаша. Опанчар из Саса је због сагрешења допао у немилост власти, које су донеле одлуку да Лазар буде подвргнут јавном срамоћењу. Да би избегао овакву судбину, он се одметнуо и убрзо око себе окупио мноштво чланова, од којих су најпознатији били Станоје Главаш и Вељко Петровић. Др Савин истиче да је Лазар познат и као „српски Робин Худ“, будући да је са својом групом одметника украдену робу у виду хране и жита делио локалној сиротињи. Много је прича и легенди о његовом хајдучком животу, од којих је најпознатија она о Лазином убиству, за које је сасвим сигурно био одговоран његов заменик Главаш. Осим хајдуковања, за овај простор везују се и антифеудални феномени. Осокољени Карађорђевим устанком, појединци су очекивали да ће новонастале околности утицати и на војвођанске просторе, те су, попут Теодора Аврамовића Вогањца, организовали сопствене устанке. Њему се убрзо придружио истоимени побуњеник, познатији као Тицан, који није желео да склопи споразум с патријархом. Савин налази да је занимљиво то што је Стефан Стратимировић помагао Карађорђев устанак, а сличне догађаје гушио на подручју своје јурисдикције. На овим просторима десиле су и буне о којима постоји мало података – буна Срба у Барањи против српског владике, као и театрално изведена Крушчичка буна.