Елибертација Новог Сада, односно Петроварадинског Шанца је једна од најзначајнијих историјских парадигми, која ће ударити темељ даљем националном и културном развоју Срба северно од Саве и Дунава. Многе историјске околности су довеле до наведеног феномена, а једна од кључних је стање Хабзбуршког царства у периоду владавине Марије Терезије. Неретко, међутим, улога ове аустријске владарке по питању односа према Новом Саду и Србима на овом подручју постаје део митологизованог приступа историографији који се мора оспорити.