Предавање др Милоша Савина на тему „Српско друштво у Војводини у првој половини XIX века“ (24. 6. 2021) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Још од периода Марије Терезије, Срби су располагали значајним бројем основних школа и нижих гимназија. Српско грађанство је тежило оснивању српских средњих школа и учитељских академија, што је и реализовано услед страха од евентуалног унијаћења. Најпре је Беч био главни културни центар, потом Будимпешта, да би на крају то постао Нови Сад, који је тада имао око двадесет хиљада становника, а након елибертације био је снажан занатски, трговачки и речно-саобраћајни центар.
Развој новосадског школства изнедрио је значајне интелектуалце тог доба: Павела Шафарика, Милована Видаковића, Георгија Магарашевића, Јована Хаџића, Јована Пачића, Теодора Павловића, Јована Суботића и Стефана Вујановског. Од пресудног значаја за будући национално-политички развој Срба у Војводини било је школовање младих на универзитетима широм царства, па и шире.
