Предавање др Милоша Савина „Питање Српске Војводине на Угарском саборуˮ (30. 8. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Потезање питања Српске Војводине на Угарском сабору је, како др Милош Савин наводи, суштински кључна тема политичке историје Срба у Угарској у другој половини 19. века. Кроз ову причу могуће је сагледати међусобне односе народа који су насељавали тај простор, али и њихов однос према хабзбуршкој круни. Сукоб крупног мађарског племства и аустријског двора донекле је релаксиран нагодбом у оквиру Сатмарског мира 1711, када је феуд изузет од плаћања пореза. Срби су на овим територијама имали одређена права, али будући да су поседовали демографски потенцијал мађарски краљеви су се бојали да им препусте посебну територију како не би настала држава у држави. Покушај реформе Иштвана Сечењија је, како др Савин истиче, утицао на развој грађанске класе која је била сачињена од трговаца и занатлија, где мађарско становништво није било доминантно. Један од прегалаца на пољу инкорпорирања српских привилегија у мађарске законе био је будимски сенатор Јован Мушкатировић, а први српски митрополит који се залагао за исте циљеве био је Мојсије Путник, што оповргава тезу Саве Текелије да је Путник радио на извршењу задатка који је подразумевао стварање раскола између Срба и Мађара за рачун Беча.
Први избори на којима је српска политичка опозиција узела учешће одржани су 1865. године, када је постало јасно да аутономију треба тражити у мађарским круговима, а не губити време на Беч. Три изборна циклуса омеђила су период који је уследио. Први парламентарни циклус трајао је 1878–1881. године и иако је Милетић био у затвору, према речима др Савина, током ових година показана је интересантна динамика. Други циклус трајао је 1881–1884. и може се назвати циклусом отворених диференцијација у српском опозиционом покрету, док је трећи, из периода 1884–1887. резултирао потпуном поделом међу српским посланицима, када поред Срба који подржавају угарску власт у парламенту као једини српски опозиционар делује Миша Димитријевић.
