Предавање др Милоша Савина „Политичке релације Новог Сада и Загреба од 1848. до 1914. годинеˮ (3. 10. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.Циљ нове трибине др Милоша Савина јесте краћа анализа и вредносни суд односа Срба и Хрвата у Хабзбуршкој монархији који постиже приказом односа Новог Сада и Загреба као центара где су у највећој мери Срби и Хрвати били концентрисани. Др Савин истиче како се слика прилично мења и како је тешко направити објективну дистанцу када разговор крене овим током, будући да су савремени историчари у великој мери оптерећени искуством 20. века и напомиње како су прилике у 19. веку биле посве другачије. Заједничка црта Срба и Хрвата у том периоду огледа се у националној еманципацији и ослобађању од хабзбуршке доминације, а за остварење права у Угарској Србима су били потребни Хрвати, једнако као што су Срби били потребни Хрватима. Постојала је и одређена пансловенска идеја када је створен својеврстан савез који је инсистирао на припајању Срема Србији ради формулисања Српске Војводине, а шира идеја била је конституисање заједничког простора од Темишвара до Трста и од Суботице до Котора.Др Савин говори и о Бану Јелачићу који је помогао Србима у борби против мађарске војске и истовремено укидао симболе Српске Војводине, о Јовану Суботићу и његовој визији федерације у којој би хрватски бан био српски војвода, а сваки мандат био поверен конфесији другачијој од претходне, о Змају који је у политичком смислу често показивао одређену дозу наивности јер је „свуда ишао срцем и добрим намерама“, о Миши Димитријевићу који је о српско-хрватским односима говорио као о отвореној рани и бројним странкама и правцима који су се разлистали на просторима насељеним Србима и Хрватима у 19. веку.
