Светозар Милетић је један од најзначајнијих српских политичких мислилаца и политичких делатника деветнаестог века. Рођен је као најстарији од седморо деце у сиромашној породици у Мошорину. Основну школу похађао је у родном месту, образовање је наставио у батаљонском средишту у Тителу, у немачкој школи, а потом га отац уписује у Српску православну велику гимназију у Новом Саду, премда је најпре желео да га пошаље на занат. По положеној матури, уписује се 1844. године на Евангелистички лицеј у Пожуну. По окончању школовања, прелази на студије у Пешту где га затиче почетак бурних догађаја – грађанских револуција које су те и наредне године потресле Европу. Милетић се враћа у Шајкашку, ширећи револуционарно расположење међу Србима. Године 1849. одлази да настави студије у Бечу, где успева да остане захваљујући стипендији Михаила Обреновића. Студије окончава 1854. године када постаје доктор права.
Значајан политички ангажман Милетића осликавају учешће на Мајској скупштини, чувени политички текст На Туциндан 1860, залагање за остварење Српске Војводине, заступање идеје либералног грађанства… Идеали у јавном раду су му били слобода, независност и уједињење српског народа.