Предавање геополитичког аналитичара Предрага Рајића на тему „Џо Бајден и Срби“ можете погледати (8. 2. 2021) на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Новоизабрани председник САД Џозеф Робинет Јуниор Бајден је први пут посетио нашу земљу давних седамдесетих година када је Србија била у саставу СФРЈ, у време владавине Јосипа Броза Тита. Бајден је тада као члан делегације Сената САД имао прилику да учествује у посети Београда и разговара са Титом. У архивама нашег Министарства спољних послова се може пронаћи писмо које је Бајден упутио Титу, где му захваљује на гостопримству и истиче да је био задовољан и поласкан том својом првом посетом Београду. У то време се у Америци на Југославију гледало као на тампон зону и државу преко које може да се делује на оне земље које су се деколонизовале од западноевропских колонизатора и постале део Покрета несврстаних.
У време распада бивше Југославије 1992/93. Бајден други пут посећује Србију, као шеф Спољнополитичког комитета Сената, када се у Дому народне скупштине сусреће са тадашњим председником Србије, касније председником СРЈ, Слободаном Милошевићем. Милошевић је у јеку грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини примио Бајдена и групу сенатора. Према Бајденовим речима Милошевић је у тим преговорима био врло оштар и захтевао је да се окончају ратна дејства у којима је учешће узела и СРЈ.
Рајић цитира тадашње ставове Бајдена у којима наводи да је било речи о агресивном рату који је Савезна Република Југославија у већој а Хрватска у мањој мери водила против суверене државе Босне и Херцеговине, те да је саставни део тог рата био добро испланиран и срачунат геноцид над бошњачким народом у Босни и Херцеговини од стране српских власти.
Предраг Рајић наводи да је Бајден био један од првих који се отворено залагао за бомбардовање Београда још деведесетих година, сматрајући да само на тај начин може доћи до окончања сукоба на простору бивше Југославије.
У дргој половини деведесетих година долази до ескалације рата на Косову и Метохији. Осим што је био бошњачки лобиста, Бајден је у нешто мањој мери био и албански лобиста, подржавајући Албанце на Косову и Метохији и имајући разумевања за сепаратистичке тежње Албанаца. Сматрао је да је Милошевићев криминални режим био кривац за све што се дешавало на простору бивше Југославије, као и његово агресорско и колонијално деловање на простору Косова и Метохије.
Бајден је након 2009. године, када постаје вицепредседник САД, још неколико пута долазио у Београд. У тим посетама сусрео се с Борисом Тадићем, тадашњим председником Републике Србије, и не поштујући дипломатски протокол није се поклонио српској застави на начин на који то раде страни државници када дођу у посету. Тај чин је окарактерисан као дипломатски скандал и врста дипломатске поруке.
Према Рајићевим речима неку врсту оптимизма „да није све тако црно“ у будућим односима новоизабраног председника САД према Србији уливају нека имена у администрацији која су наклоњена Србима и која ће се бавити овим делом света, попут г. Карпентера, и који ће бити подршка Србији на путу европских интеграција.
„За српско друштво је најбитније да одржи друштвену стабилност јер само стабилна држава Србија може да помогне свом народу на Косову и Метохији, али и у другим државама региона“, закључује Предраг Рајић.
