Предавање католичког теолога Горана Шарића на тему „100 дана рата у Украјини“ (3. 6. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Сто дана од почетка руско-украјинског рата, католички теолог Горан Шарић анализира ситуацију која је променила свет који смо познавали до 24. фебруара, објашњавајући новонасталу ситуацију кроз концепт „кључаонице хаоса“. Реч је о тренутку у ком оно што се чинило као немогуће постаје стварност која носи круцијалне промене и чије су последице далекосежне. Шарић кључаоницу хаоса илуструје примером 27. марта 1941. када група официра на челу с генералима Симовићем и Мирковићем није могла слутити да отвара кључаоницу која ће створити Јасеновац. У контексту руско-украјинског рата, могуће је уочити неколико кључаоница: прва је стварање Европске заједнице за угаљ и челик. Нарочиту пажњу Шарић посвећује формирању наднационалне европске државе која би била под америчким туторством, али која се суочила са тешкоћама избијања хришћанства и националне свести из душе европског човека. То је, како наводи, учињено обећањима која су подразумевала борбу за обнову породице и повратак здравља и моралности.
Друга кључаоница хаоса било је стварање НАТО пакта, трећа су енергенти – што је поднаслов на коме се Шарић нарочито задржава, објашњавајући значај и улогу нафте у политици већих држава. Четврта кључаоница савладана је падом Берлинског зида, где је акцентован сан о лагодном животу на Западу, а пету представља рат између Кине и Совјетског Савеза. Шарић наводи како су Кинези још 1989. „филигрански прецизно објаснили промене у источној Европи“, примећујући да је Горбачов заведен америчким шармом и сопственим егом оставио совјетске народе незаштићене пред страним искоришћавањем. Шеста кључаоница хаоса била је Иранска револуција, када је Америка остала без територије која би јој данас значила као меки трбух у продору на Исток. У светлу догађаја који су постепено доводили до усијања, Шарић се осврће на руско-украјински рат који је од самог почетка био праћен медијским лажима и погрешним проценама у западњачким медијима. Он анализира и домаћу штампу која је коментарисала новонасталу ситуацију, поредећи руске територије у Украјини са ситуацијом у јужној српској покрајини. На презентацији која прати трибину издвојено је више ставки које овакву компарацију дискредитују: на Косову није одржан никакав референдум, а у Донбасу јесте; Албанци на Косову нису аутохтон народ, док Руси у Донбасу јесу; историјски гледано Косово је Србија, а Донбас није Украјина итд.
