Предавање Горана Шарића на тему „Традиционално вештичарство и шаманизам” на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање Горана Шарића на тему „Традиционално вештичарство и шаманизам” на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање Горана Шарића, католичког теолога и историчара, на тему „Традиционално вештичарство и шаманизам” ( 3. 12. 2020 ) можете погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

На самом почетку предавања Шарић поставља тезу да је некада давно цивилизација била утемењена на љубави, а не на страху, цивилизација која је била окренута другима и бризи о другима.

Људски род данас познаје три начина друштвеног уређења, а најпознатији је патријархат. Овај начин друштвеног уређења показао се врло јаким и издржљивим у временима ратова, а ратови су oбележили већи део историје. Патријархат се темељи на потчињавању жене. У њему је она замишљена као машина за рађања и све док жена испуњава ту своју улогу, популација расте.

 „Патријархат је временом замењен другим моделом, друштвом уређеним попут кошнице у којој постоји матица, односно глобална елита, и радилице које за њу раде, односно целокупна светска популација“, рекао је Шарић.

У наставку предавања Шарић је објаснио шта је то матрицентрично или матрифокално друштво. Не ради се о некој женској верзији патријархата, већ је реч о друштву које функционише као велика породица са женом у центру. У таквом друштву спорови се не решавају ратовима и насиљем. То није свет сталних борби за моћ, већ свет алтруизма, несебичности и окренутости другима. Археолошка истраживања винчанске културе показала су да је матрицентричност у то време била доминантна по принципу изреке „Дај жени кућу – она створи дом“.

„Истраживања Марије Гимбутас показала су да су винчанске жене носиле одећу која открива делове тела и ту налазимо доказ истинског поштовања жене, а не „држања“ жене у власништву мушкарца. Њена истраживања указују да је стара Европа била матрицентрично друштво. Маргарет Мареј, највећи светски експерт за вештице, каже да су по њој вештице тековина узвишене религије која сеже још у камено доба. Женски принцип је кроз историју био и брижан и добар, али и осветољубив и убојит“, нагласио је Шарић.

Центар старе религије била је жена. Богови старе религије постају демони нове – то је прво правило када се појављује нова религија, а Маргарет Мареј каже да су вештице само жене које су наставиле да практикују религију својих предака. Дакле, оно што је било светиња у старој религији, постаје недостојно у новој. И одмах налазимо да је жена у хришћанству недостојна да буде свештеник.

Балканске вештице су жене које су на неки посебан начин инициране у вештичарење. Најчешће рођењем преко мајке или баке. Иницијацијом би стекле натприродна знања којима су помагале заједници: видовитост, својевољни улазак у транс, исцелитељске способности. Јованка Житеа је најпознатија влашка врачара, која је још увек жива.

Много су ређи мушкарци посебних моћи, али их је било. Називани су брадантима, добрим ходачима, шаманима, змајевитима, здухачима, а најпознатији на нашим просторима су Тарабићи,  Миле Глушац, Миле Дупор.