Predavanje istoričara Balabana oduševilo Novosađane

Predavanje istoričara Balabana oduševilo Novosađane

Predavanje istoričara Milovana Balabana pod nazivom „20. vek – senke nad Srbijom“ održano je u četvrtak, 21. decembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.
Dešavanja u 21. veku su umnogome uslovljena događajima iz prethodnog, 20. veka. Na osnovu tih događaja stiče se utisak da je Srbima prošli vek bio porazan. Najpre zbog toga što su svoju modernu državu, izniklu na ustancima Karađorđa i Miloša početkom 19. veka, kao i državotvornom politikom tokom istog veka, utopili u neizvesnost velike zajednice Južno-Slovenskih naroda, koja od 1929. godine i zvanično nosi ime Jugoslavija.
predavanje istoričara Balabana
Balaban je istakao da usled složenosti, ali i bitnosti za osvetljavanje novih nacionalnih putokaza, naša intelektualna i duhovna elita se bavi tumačenjem prošlog veka, a zaključci koje izvodi su često oprečni i različiti.
Nije, međutim, sve bilo loše u dve Jugoslavije, nastale kao produkt velikih sila – prva i kao volja srpske elite, a druga svojim uređenjem i sveukupnim konstruktom više nametnuta Srbima. Štaviše, one su shvaćene kao rešenje srpskog pitanja i konačno ujedinjenje naroda u jednoj državi. Ipak, taj okvir je bio nešto strano srpskom shvatanju naroda i nacije, srpskom duhovnom iskustvu i zavetnom opredeljenju.
  Kralj Petar Prvi Karađorđević, unuk Vožda Karađorđa, vladao je Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do svoje smrti 1921. godine. Vladao je po Ustavu, bio je ustavni monarh iz ubeđenja i nije imao gotovo nikakvog uticaja na politička zbivanja. Bilo je mišljenja da je čak bio i marioneta zaverenika. Kralj Petar Prvi Oslobodilac, međutim, imao je snažnu harizmu, što Balaban pripisuje činjenici da je to bila posledica iskustva stečenog na Zapadu na osnovu kojeg je mogao da, kao čovek u zrelim godinama, jako dobro razume svoj narod koga se tokom boravka u inostranstvu i uželeo.
Balaban je popularnost kralja Petra u svom narodu uporedio sa popularnošću koju je imao patrijarh Pavle. Obojica nisu direktno odlučivala o nekim događajima, ali su ih Srbi slušali sa velikim uvažavanjem. Poštovanje naroda prema svom kralju   najbolje se oslikavalo uoči bitke na Kolubari, kada je kralj Petar Prvi posetio vojnike. Među oko 400 hiljada mobilisanih vojnika, samo desetina njih bili su profesionalni vojnici.
Čika Pera, kako su ga od milošte zvali, obratio im se rečima: „Deco moja draga, vi ste se zakleli kralju i otadžbini. Ja vas oslobađam zakletve date meni, ali zakletve otadžbini ne mogu da vas oslobodim“. Iz svih vojničkih grla zaorilo se „Živeo čika Pera!“.
Balaban je kazao da, kao po nekakvom blagoslovu, uoči Prvog svetskog rata, u junu 1914. godine, kralj Petar odrekao se vlasti zbog bolesti, a regent je postao kralj Aleksandar Ujedinitelj. Mada je na vlasti bio do svoje smrti 1921. godine, nije imao uticaja na turbulentne događaje koji su usledili.
Na kraju, autor tribine je rekao da je Josip Broz Tito bio čovek koji je imao uticaj na Zapadu i Istoku, ali 1948. godina označava kraj, a ne početak sukoba sa Staljinom, gde se on konačno okrenuo Zapadu. U „projektu“ Jugoslavija praktično je dominantan bio hrvatski i slovenački faktor, koji je vladao do kraja te Jugoslavije, a sastojao se u tome da se država konstantno dezintegriše, što se videlo u Ustavu iz 1974. godine kada je Jugoslavija postala konfederacija, a pogotovo 1990. godine kada su se države otcepile. To je potvrda da je već negde u Drugom svetskom ratu postavljen osnov za kasnije osamostaljenje i otcepljenje i stvaranje hrvatske i slovenačke države i razbijanje Jugoslavije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.