Српска књижевност и култура су старе колико и српска средњовековна држава. Међутим, ако говоримо о овом нашем простору, северно од Саве и Дунава, појављује се оно што је чувени професор Филозофског факултета Ђорђе Сп. Радојичић дефинисао као подунавска књижевност. Једна од основних тема која ће бити праћена на овом предавању јесте тај развој позносредњовековне српске културе и књижевности, и уметности уопште, у позном средњем веку на тлу Угарске. Српска култура и све оно што су Срби донели са собом у нову домовину јесте било врло дисперзивно и ширило се и ка Русији и ка Влашкој, а било је додира и са протенстатизмом. Управо су Срби у Угарској, данашњој Мађарској, слично као и данас, били мост између Балканског полуострва и средње Европе и давали тај посебан одјек присуству српске културе, писмености, духовности на једном ширем простору. Оно о чему ће посебно бити речи су два готово до сада непозната дела која су слабије позната и српској научној јавности. У питању је једна Тужбалица за Дмитра Јакшића, великог ратника краља Матије Корвина, која је написана на старомађарском од стране Гргура који је био у његовој служби. Друго дело јесте један грчки епитаф за младог Јована Јакшића из 1548. године, који је један интересантан споменик, јер говори о човеку чија је породица већ прихватила ране реформатске идеје и протенстатизам. Јован је умро врло млад, на студијама у Лајпцигу.