Предавање историчара др Бориса Стојковског на тему „Култ Светог Саве у средњој и источној Европи” (29. 6. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Растко Немањић или Свети Сава представља, можемо без сумње рећи, најважнију личност целокупне српске историје и идентитета, која је крајем дванаестог и у првој половини тринаестог века оставила неизбрисив траг као први српски архиепископ, писац, законодавац, просветитељ, преводилац, те као неко ко је и до данашњег дана важан за школство и науку. Његов култ се врло рано развио, првенствено у немањићкој Србији, али се пренео и у централну Европу, пре свега у Угарску.
Срби су врло рано почели да се насељавају у Угарску, а након Косовске битке, у време великих деспота, миграције су доживеле свој велики замах. Тада је и култ Светог Саве посебно био изражен, што пре свега видимо у време сремских Бранковића који су заправо и основа светосавског култа у Угарској. Управо преко Бранковића али и преко других великашких породица, првенствено Јакшића, тај култ стиже и до Влашке, где је за очување светосавског култа најзаслужнија Милица Деспина Бранковић. Врхунац је свакако цар Иван Чевтрти Грозни, унук Ане Јакшић, који је био веома посвећен култу Светог Саве и учинио га популарним у Русији.