Предавање историчара др Бориса Стојковског на тему „Срби и ислам – два средњовековна примера” (20. 9. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Када се говори о односу Срба и Србије према исламу и муслиманима обично се најпре јављају асоцијације на Турке. Међутим, у питању је једна много дубља и комплекснија прича која сеже у сам почетак династије Немањића. Тек од Светог Саве можемо говорити о директном и личном контакту, односно од времена Савиних путовања у Свету земљу када га је примио најзначајнији египстски и муслимански владар Ал Камил. У свом Номоканону Сава преузима византијски поглед на ислам, прилагођавајући га новој аутокефалној српској цркви. Иако звучи контрадикторно, у контексту тог времена је сасвим логично ако се детаљније проучи византијска патристика и однос према оним учењима које је византијска црква одувек сматрала јеретичким. С друге стране, Константин Михаиловић из Островице, чувени српски јаничар, оставио је веома негативан приказ ислама и муслимана, вођен личним односом према Турцима који су га заробили. Ова два аутора су кључна и показују амбивалентност у периоду пре турског заузимања Балкана.