Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Банат после пада Угарске под османску власт” (20. 5. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Када је реч о Србима у Банату у периоду након османских продирања у Угарску после Мохачке битке, тамошња популација од стране појединих историчара и публициста представљена је као скуп људи без неког нарочитог културног развитка, који су се дизали на буне и устанке из хира и без неке нарочите потребе. Напротив, прича о Банату из тог периода је много комплекснија и везана је за формирање држава на подручју некадашње Угарске, за кнежевину Ердељ, преузимање угарског трона од стране Фердинанда Хабзбуршког и касније Рудолфа.
У периоду до 1720. године Банат није био питома равница какву данас познајемо, већ плодна равница прошарана рекама, долинама и мочварама и барама, без изграђеног система канала који су изграђени тек у осамнаестом веку када ова равница добија свој данашњи облик и потенцијал за производњу хране. Банат као житница је Турцима био интересантан на њиховом путу продирања на север како би, између осталог, прехранили војску.
Банат су насељавали многи народи: Хуни, Авари, Словени. Постоје историјски трагови који говоре у прилог томе да је српско становништво живело у Банату. Изграђени манастири и цркве говоре о једној изузетно развијеној култури у 12. и 13. а нарочито у 14. и 15. веку. У периоду пре Мохачке битке, најзначајнији прилив Срба у Банат десио се за време владавине Матије Корвина, угарског краља који је у те крајеве населио између 120 и 150 хиљада Срба.