
Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Доба Стефана Стратимировића“ (19. 2. 2025) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
На захтев пратилаца званичног Јутјуб канала КЦНС, др Милош Савин приредио је предавање које представља синтезу његовог рада на овој теми, презентованог на „Трибини младих“ током година.
Стеван Стратимировић, српско-карловачки митрополит, изабран је на Темишварском сабору на ком су Срби затражили да им се на подручју Баната дâ посебна територијална аутономија. Столовао је од 1790. до 1836. године. Био је црквени великодостојник и истакнути културни посленик који се залагао за развој школства, а уз његову подршку је српско грађанство основало гимназију у Сремским Карловцима, те гимназију у Новом Саду. Митрополит Стратимировић основао је Богословију у Карловцима и већи број клерикалних школа по епископијама, како би на тај начин појачао културни ниво српског свештенства.
Као љубитељ науке и књижевности којом се и сам бавио, за собом је оставио приличан број радова. Међутим, за његовог живота штампана су само два. Писао је радове на латинском, немачком и српском језику, међу којима има историјских, књижевних, црквених и других списа. Био је мецена војвођанских сликара с краја осамнаестог и прве половине деветнаестог века и прави зналац и љубитељ уметности. Окупљао је око себе најбоље тадашње сликаре, па је у Сремским Карловцима основао и Цртачку школу. Основао је пред смрт своју „Стипендију за православне ђаке” чији су питомци били најуспешнији карловачки ђаци.