У почетном периоду развоја Српског покрета у Војводини 1848/49. године, након губљења револуционарног ентузијазма и сарадње српског и мађарског фактора у револуционарним догађајима, долази до сукоба српске и мађарске делегације око тога да ли ће Срби бити признати као равноправан политички народ и посебна нација на подручју Угарске. Средином маја 1848/49. одређене православне општине, народне групе и представници официра и грађана који бирају представнике за Мајску скупштину, стварају различита документа на основу којих можемо да реконструишемо очекивања Срба и сазнамо шта они захтевају од својих посланика. Да би описао и приближио публици историјске догађаје у Угарској из средине 19. века, Савин узима пример земунске општине, тителске православне општине и захтеве Срба Петроварадинске регименте.