Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Корени идеје српске Војводине“ (2. 12. 2025) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Идеја о територијалној организацији и политичкој самосталности Срба у подручју Панонске низије има дубоке историјске корене. Први њени облици јављају се још у средњем веку, кроз привилегије које су мађарски краљеви додељивали Србима насељеним у Угарској. Током 16. века ова тежња накратко је попримила конкретнији облик у покушају стварања државне творевине Јована Ненада на територији Баната, Бачке и делова Срема.
У каснијим вековима, идеја се наставља кроз настојања да се Банат ослободи од Османског царства, а посебно добија институционалне црте после Велике сеобе Срба крајем 17. века. Тада су Срби од Хабзбуршке монархије добили одређене привилегије, укључујући право на сопственог патријарха и војводу, уз обећања о могућности посебне територијалне аутономије.
Ипак, питање стварне територије остало је неразјашњено. Није било јасно да ли би се налазила у оквиру Угарске или на простору будуће ослобођене Србије.