Тема предавања је коначни разлаз политика Светозара Милетића и Ђорђа Стратимировића, по питању остварења Српске Војводине на подручју Угарске, односно Хабзбуршког царства. Пратећи ову тему прошли смо кроз процес од Благовештанског сабора до заузимања све различитијих позиција, где се Светозар Милетић заузима за решавање српског питања у Војводини, сматрајући да аустријском двору Срби служе искључиво као марионета за поткусуривање у одређеним политичко-војним играма са Мађарима. Док Ђорђе Стратимировић, уз подршку крупнијих богаташа и клера, ствара једну конзервативну организацију која се залаже за федералистички начин решења, за лојалност бечком двору, од ког се очекује да поклони Војводини федералну јединицу, која за разлику од осталих не би имала историјска права, али би се то надокнадило старим српским привилегијама, и постојањем било какве Војводине у периоду Баховог апсолутизма. На крају се остварује Милетићева идеја, и долази до нагодбе Аустријанаца и Мађара. Тако пада у други план читава концепција о федерализацији Хабзбуршке монархије. Милетић стаје на страну мађарске опозиције, сматрајући да уколико Мађарска буде независна, Срби имају право да као контра услугу траже од Мађара стварање Српске Војводине као жупаније на подручју Угарске. Он за свој програм добија масовну подршку међу Србима, док идеје и пројекат Ђорђа Стратимировића не наилази на толику подршку.