Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Радикална странка код Срба у Војводини“ (18. 11. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Први радикални покрети у Европи настају крајем 18. века у Енглеској и Француској, ширећи се Европом. Сврха њиховог политичког постојања је управо жеља да дођу до радикалних, односно коренитих реформи система (од латинске речи radix – корен).
Радикали у западњој, средњој, источној Европи и на Балкану су прилично различите политичке формације. Заједничко им је залагање за корените социјалне реформе. Радикали у Војводини настају од групе вршачких социјалиста који су симпатизери Светозара Милетића, али су под великим утицајем Светозара Марковића, чак и Карла Маркса ког ће у једном моменту потписати као свог идејног оца. У почетку делују потпуно социјалистички, да би временом њихова национална осећања еволуирала у далеко јача. Војвођански радикали подржавали су српске устанике у Херцеговини, због чега долазе у сукоб са социјалистичким часописом „Фолкштат“ из Немачке, који је био окосница развоја социјалистичке идеје у Европи и који војвођанске радикале денунцира као национал-шовинисте који само користе социјалистичку демагогију, што ће се након више деценија и показати тачним.
Ову групу вршачких радикала чине синови богатих трговаца и имућних грађана као што су Јаша Томић, Лаза Нанчић, Коста Лера, браћа Токин и многи други. У почетку су покушали да заузму органе некадашње Уједињене омладине српске, како би формирали такозвану Нову омладину и како би од тога направили једну странку која би била конкурентна политичкој партији Светозара Милетића, у коју су и покушали да се инфилтрирају захтевајући допуну Бечкеречког програма социјалистичким захтевима. Због наведеног улазе у сукоб са Милетићем и његовим политичким саборцима.