Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Разлике у концепцији аутономије Војводине међу водећим личностима попут Стратимировића и Милетића” на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Разлике у концепцији аутономије Војводине међу водећим личностима попут Стратимировића и Милетића” (3. 9. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу. Идеја о Војводини као аутономној територији родила се међу Србима у Аустријском царству, на југу Угарске. Словени су војвођански простор населили током 6. и 7. века и на њему у континуитету живели. Историјски извори помињу Србе као бројну групу на овој територији у 13. веку, а њихов број се знатно повећава у 14. и 15. веку. Угарски краљеви су позивали Србе са Балкана да се досељавају у Угарску, ради попуњавања војске и очувања границе од турских напада. На простору средње Европе, односно Хабзбуршке монархије, а касније Аустроугарске било је покушаја да се направи посебна аутономна територија, најчешће под називом Српска Војводина. Циљ је био да она буде или круновина у аустријском царству или нека врста федералне јединице у каснијим покушајима федерализације тог царства, а постојала су настојања и да она буде аутономна жупанија у оквиру Угарске у каснијем периоду. На Благовештанском сабору Срби су преко своје националне институције – Црквено-народног сабора, захтевали да Војводина добије потпуну аутономију и постане једна врста круновине у коју ће ући Банат, Бачка, Срем и Барања са границом и да то постане дефинисано српско аутономно подручје у оквиру Хабзбуршке царевине. Предавање даје осврт на две најзначајније личности када је у питању концепција аутономије Војводине: Стевана Стратимировића и његове федералистичке концепције, те Светозара Милетића уз осврт на његова политичка уверења и циљеве који су имали велики утицај на друштвене промене међу Србима у Угарској тог доба.