Поред политичких организација које су биле социјалистичке провенијенције, постојале су и одређене грађанске групације. На првом месту то је била група кикиндских и панчевачких демократа међу којима су се истицали браћа Јакшић, Милутин и Милета, Васа Стајић и други. Кикиндске демократе су се залагале за опште право гласа, за друштвене и социјалне реформе. Противили су се револуционарном приступу због чега су често трпели критику различитих комунистичких и социјалистичких група. Сматрали су да треба да дође до праведније расподеле капитала и покушавали да изврше еманципацију и едукацију занатлија и радника како би се ефикасније борили за своја права. Савин објашњава циљеве и залагања демократа, који се углавном тичу расподеле некадашње феудалне земље и власништва угарских велепоседника, око чега су често долазили у идејне конфликте са комунистима.