Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Време митрополитског трона Стефана Стратимировића: период политичке стабилности” (31. 7. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Српско-карловачки митрополит Стеван Стратимировић столовао је од 1790. до 1836. године. За митрополита је изабран на Темишварском сабору на ком су Срби затражили да им се на подручју Баната да посебна територијална аутономија.
Осим што је био црквени великодостојник, митрополит Стратимировић био је и истакнути културни посленик. Залагао се за развој школства, а уз његову подршку је српско грађанство основало гимназију у Сремским Карловцима 1791/2, те гимназију у Новом Саду 1810/1816. године. Митрополит Стратимировић основао је Богословију у Карловцима и већи број клерикалних школа по епископијама, настојећи да појача културни ниво српског свештенства.
Био је љубитељ науке и књижевности којом се и сам бавио. За собом је оставио приличан број радова, иако су за његовог живота била штампана само два. Оставио је радове на латинском, немачком и српском језику, међу којима има историјских, књижевних, црквених и других списа. Био је мецена војвођанских сликара с краја осамнаестог и прве половине деветнаестог века и прави зналац и љубитељ уметности. Окупљао је око себе најбоље тадашње сликаре, па је у Сремским Карловцима основао и Цртачку школу. Основао је пред смрт своју „Стипендију за православне ђаке” чији су питомци били најуспешнији карловачки ђаци.