Предавање историчара Милована Балабана „Срби у Америци: искушења досељеника и верски живот II“ ( 30. 3. 2021. ) можете погледати на званичном Јутјуб каналу КЦНС.
Долазећи из пасивнијих крајева Србије, досељеници у Америку осећали су да њихов „нови живот“ почиње у „новом свету“. Ипак, борили су се за стварање и организацију своје цркве под јурисдикцијом СПЦ. Личност од пресудног значаја у овој причи је епископ Дионисије, који је својом делатношћу сабирао Србе у емиграцији под окриље цркве. Морао да се суочи с комунистичком влашћу која је изазвала раздор између Срба у Југославији и ван ње, раздор између цркве у земљи и цркве Срба у расејању.
-У бурном периоду Другог светског рата већина поглавара СПЦ је смењена, а у НДХ су чак и убијани, те је Црква била потпуно десеткована, практично „обезглављена“, а након рата је стављена под јак надзор власти – истиче Балабан.
Црква у Америци је деловала на другачији начин. Епископ Дионисије је због својих антикомунистичких ставова постао „трн у оку“ југословенским властима. Срби у емиграцији су СПЦ у Југославији често називали и погрдним именима, сматрајући да је потчињена Титу. Српско становништво било је располућено: расељено становништво упражњавало је веру на један начин, док су се Срби у комунистичкој Југославији владали онако како су им прилике налагале, називајући цркву у Америци расколничком. Тек након Титове смрти дошло је до релаксације ових односа.
