Предавање историчара Милована Балабана на тему „Уједињење Италије 1850–1870“ (28. 4. 2026) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Процес уједињења Италије није изазвао толике међународне турбуленције као уједињење Немачке. Балабан истиче да је овај процес свакако потресао регион, о чему ће детаљно говорити, наглашавајући да је уједињена Италија касније постала значајан геополитички и стратешки противник југословенске државе у 20. веку. Уједињење Италије одвијало се у више фаза. Покретач процеса била је Краљевина Сардинија (Пијемонт), која, међутим, није имала довољно снаге да самостално спроведе уједињење, те се ослањала на помоћ Француске. У том контексту, значајну улогу имао је Наполеон III, који је подржао Пијемонт у ратовима против Аустрије. Истовремено, талас италијанског родољубља подстакао је устанке на југу које је предводио Ђузепе Гарибалди. Ови догађаји довели су до формирања италијанског парламента 1861. године. Ипак, ван новоформиране државе у почетку остали су Рим и Венеција, који су прикључени Италији 1866. и 1870. године, чиме је процес уједињења у потпуности заокружен.