Чудни су путеви Господњи, чудне су судбине људи позваних и призваних да служе Богу и ближњима. Оваквих судбина и људи је много у српском роду, а један од њих је и владика Василије Костић.
Световно име му је Тихомир Костић, а рођен је 1907. године у Великом Јовановцу код Пирота. После гимназије 1925. одлучује се да упише богословију. После пет година завршава богословију и уписује Теолошки факултет. Дипломирао је 1934, а убрзо прима постриг Мале схиме, да би недуго затим од стране патријарха Варнаве примио јерођаконски и јеромонашки чин. Учествовао је активно у Конкордатској кризи, а за време Другог светског рата бива заточен са Владиком Николајем у манастиру Љубостиња и Војловац. Посебно страдање га очекује када после рата буде службовао као епископ бањалучки, а касније и жички. О свему овоме биће речи на предавању у којем ћемо покушати да схватимо комплексне околности службовања и живота овог владике у обезбоженом – комунистичком времену.