Предавање историчара Милована Балабана „Знамените српкиње: султанија Мара“ (31. 10. 2024) можете погледати на званичном Јутјуб каналу КЦНС.
Мара Бранковић била је ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и супруга турског султана Мурата II. По доласку њеног оца на престо, долази до преговора о њеној удаји за турског султана Мурата II, а 1435. године Мара одлази у харем који у то време броји око 300 жена. Мара је друга српска принцеза – након Оливере Лазаревић, кћерке кнеза Лазара и кнегиње Милице – која је била удата за неког турског султана.
У Турској борави све до смрти Мурата II 1451. године. По повратку у Србију од султана Мехмеда II добија област око Дубочице и Лесковца како би се издржавала. Након смрти оца 1456. Мара је представљала важан политички фактор у Србији. Но, због сукоба са проугарски оријентисаним братом деспотом Лазаром бежи код султана Мехмеда II од ког добија имање у некадашњем Јежеву (данас селу Дафни у Грчкој) у близини Сера и ту је проводи своје дане, све до смрти 1487. године. Сахрањена је у оближњем манастиру Косиници у близини Сера.
Страдање браће Стефана и Гргура по наређењу султана обележило је у великој мери живот Маре Бранковић. Уживајући велики углед код султана Мехмеда, стекла је моћ коју је искористила да помогне и олакша патње свом народу и својој цркви.