Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Хусеин-капетан Градашчевић и питање аутономије османлијске Босне – четврти део” (21. 9. 2025) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У наставку приче о Хусеин-паши, Карановић истиче да је за историјат антиреформистичког покрета муслимана у Босни од велике важности разумевање такође антиреформистичког, етнички претежно арбанашког, покрета Мустафе-паше Скадарског, али и улоге кнеза Милоша Обреновића и тадашње младе српске државе у османлијској политичкој реалности. Наиме, и кнез Милош и одметнути муслимански феудалци имали су истоветан циљ – слабљење османлијске централне управе, с тим што је кнез Милош Обреновић то слабљење посматрао у контексту имплементације његове национално ослободилачке борбе и остварења независности српске државе на Балкану, док су муслимански феудалци у слабљењу централних власти видели шансу за јачање своје феудалне власти и самосталности у различитим провинцијама турског царства. Карановић издваја покрет Мустафе-паше Бушатлије, и објашњава његово одметање од султана и успостављање власти у централним деловима Балкана које је деловало поразно по османлијске централне органе управе.