Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА СРПСКУ ИЛИ ВЕЛИКОСРПСКУ ДРЖАВУ КОД СРБА У XIX ВЕКУ” можете погледати 7. априла у 21.00 час на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Политика кнеза Михаила имала је подршку Француског царства на челу са Наполеоном III, чији је план за решење источног питања у југоисточној Европи перцепирао Србију „балканског Пијемонта“ око чије државе би требало да се окупе сви јужнословенски народи, укључујући и Бугаре. Француски министар иностраних послова Тувнел надао се да ће Србија под својим утицајем ујединити Босну, Херцеговину, Црну Гору и Бугарску и да ће објединити интересе целокупног словенског становништва у Хабзбуршкој монархији. Аустрија је била енергично против ових планова, сматрајући да не може никако допустити проширење Србије која би тако постала привлачан центар и за Јужне Словене у Двојној монархији. Након пораза у Француско-пруском рату (1870—1871) француска политика је дуже време била потиснута из југоисточне Европе. После смрти кнеза Михаила и руска политика у југоисточној Европи заузимала је нове позиције. Руска влада почела је преносити тежиште своје политике на Бугаре који су били у ближој сфери руских интереса те су могли боље послужити непосредним стремљењима званичног Санктпетербурга.
Related
