Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ОПСТАНАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СУДБИНА ХРВАТСКЕ ХЕРЦЕГ-БОСНЕ 1993. И 1994. ГОДИНЕ, СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА КРАЈУ XX ВЕКА” (21. 10. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Контакт група за Босну и Херцеговину појавила се у мају 1994. године као посредник у преговорима између сукобљених страна у Босни и Херцеговини. Од месеца јула 1994. године Групу су чиниле: Уједињено Краљевство, Француска, Немачка, Руска Федерација и Сједињене Америчке Државе. Велике силе предложиле су план према коме је Босна и Херцеговина требало да буде преуређена и то тако да Републици Српској припадне 49% територије, а Федерацији Босне и Херцеговине 51% државе. План је пратио и ултиматум, то јест Контакт група је тражила од представника Републике Српске, Хрвата и Бошњака у Федерацији Босне и Херцеговине да само са „да“ или „не“ прихвате или одбаце план до 19. јула 1994. године. Хрвати и Бошњаци су тај план прихватили, али испред Срба, који су контролисали око две трећине територије Босне и Херцеговине, Скупштина Српске 19. јула 1994. године усвојила је став да није у стању да донесе одлуку о прихватању плана и да је потребан „даљи рад на мапи поделе територија“. Председник Народне скупштине Српске Момчило Крајишник и сама Скупштина нису прихватили понуђене мапе мировног споразума, јер су закључили да њиме није заштићен територијални интегритет Републике Српске. Савезна Република Југославија усвојила је тешке економске и политичке санкције против Републике Српске. Политичко и економско кажњавање Српске предузео је и Савет безбедности Уједињених нација путем Резолуције 942 на основу које је позвао државе чланице УН да прекину политичку и економску сарадњу са Републиком Српском.